Аутор: Др Ранка Куић

Ова књига госпође Ранке Куић о српско-келтским језичким паралелама постаје незаобилазно место у било каквом озбиљнијем истраживању нашег – српског језика.

Сама етимологија или, шире речено, палеолингвистика спада у најклизавије подручје хуманистичких дисциплина и на том леду госпођа Куић евидентно опстаје.

Зато је најважније учињено – госпођа Куић је откопала давно засут пут од Вејлза до Поморавља показавши нам фрагментарно његове дивне плоче – старе речи; а то да ли су Келти први пут ишли од „Кардифа ка Београду“ или је било обрнуто у овом тренутку је ефемерно.

Оно што, ипак, посебно може да заинтересује нашу српску публику свакако јесте текст „призренске плоче“ која помера границе доказане српске писмености кроз заиста невероватан пример језичког замешатељства, доказујући наше присуство овде много векова пре тог чувеног и нажалост званичног седмог столећа наше ере!

-из предговора Радована Дамјановића